Što me više uzdižeš, Isuse moj, to me više ponizi i daj mi da znam što sam bio i što ću biti ako me ti napustiš. (Put, 591)
Kada se vidiš kakav si, treba ti biti prirodno što te preziru.
Nisi ponizan kada se ponižavaš, nego kada te ponižavaju i kada to podnosiš radi Krista.
Neka te ne boli ako ljudi vide tvoje pogrješke; treba te boljeti uvrjeda Boga i sablazan koju možeš prouzročiti.
– Uostalom, neka znaju kakav si i neka te preziru. – Neka te ne žalosti da budeš ništa, jer tako Isus može u tebe staviti sve. (Put, 593, 594, 596)