Članak objavljen u Business Daily Africa.

Fondacija Kianda je 2021. godine proslavila svoju 60. godišnjicu kroz virtuelni događaj na kojem je glavni govornik bila predsednica Fondacije, Olga Marlin. Niko nije mogao biti bolje pozicioniran da igra tu ulogu, jer je bila jedna od četiri odlučne dame koje su pokrenule ovu pionirsku inicijativu za obrazovanje afričkih devojčica i žena u Keniji.

Olga Marlin je bila mlada diplomirana pedagogija na Univerzitetskom koledžu u Dablinu kada joj je rečeno da Opus Dei želi da doprinese razvoju žena u Keniji. Ona i njene mlade koleginice, sve u sredini dvadesetih godina, došle su ovde 1960. godine u vreme kada afričke žene nisu imale pristup kvalitetnom obrazovanju – u potpunoj suprotnosti sa svojim belim koleginicama u kolonijalnoj Keniji.

Za četiri žene, institucija bi morala biti multirasna i međuetnička od samog početka, mesto gde bi različite rase i etničke grupe mogle da se upoznaju i cene jedna drugu. Morala je biti otvorena za studente svih veroispovesti – katoličke i nekatoličke, pa čak i nehrišćanske.

Koledž Kianda bio je prvi projekat Fondacije, koji je nudio obuku za sekretarske i poslovne studije, jedini te vrste u to vreme. A ime „Kianda“, što znači „plodna dolina“ gde sve cveta, predložila je jedna od njenih velikih pristalica, Džemima Gekaga (prva Afrikanka u Zakonodavnom veću i prva poslanica).

Protivljenje takvoj instituciji bilo je veliko zbog rasne segregacije, gde su neki beli roditelji odbijali da pošalju svoje ćerke u istu školu kao i afričke devojčice, i u vreme kada je opšte mišljenje bilo da Afrikanci nemaju kapacitet da uče na nivou svojih belih kolega.

Još jedan govornik na proslavi 60. godišnjice bila je prva afrička studentkinja koja je pohađala koledž Kianda, Evelin Mungaj (sada moja supruga), koja je diplomirala 1962. godine. Ona je na e-okupljanju rekla da je sa sticanjem nezavisnosti počela neizbežna afrikanizacija i da je postala jedna od prvih Afrikanki zaposlenih u vladi na profesionalnom nivou.

Margaret Kuran, još jedna od četvoro osnivača Fondacije Kianda, vodila ju je u naručje kada je išla u kancelarije na intervjue. Na jednom od njih, sećala se moja žena, belac zadužen za regrutaciju (većina takvih ljudi u to vreme bili su belci), teško je mogao da veruje da Afrikanac može da obavlja profesionalne poslove, jer nikada nisu imali susret sa nekim ko je odgovarajuće kvalifikovan. Pa ipak, kada je Evelin Mungaj završio test, mogao je da vidi da je to zaista moguće.

Koledž Kianda je postavio tempo za druge projekte Fondacije Kianda, uključujući koledž Kibondeni, koji je 1967. godine postao prvi ženski koledž za ugostiteljstvo u Keniji. Deset godina kasnije, otvorena je škola Kianda, nakon zahteva bivših učenica koledža Kianda koje su želele isti nivo kvalitetnog sveobuhvatnog obrazovanja koji su dobile za svoje ćerke. Jedna od prvih učenica u školi bila je prva dama Margaret Kenijata, koja je takođe pokroviteljka Udruženja bivših učenika škole Kianda.

Tokom godina, osnovane su i druge obrazovne institucije, uključujući Tehničku obuku za devojčice Kimlea u Kjambuu (koja je spasila stotine devojčica od dečjeg rada koji je bio raširen na tamošnjim plantažama kafe), Teva tehnički centar za obuku u okrugu Kilifi i druge obrazovne centre u Njeriju, Kisumuu i drugde. Fondacija takođe vodi i druge projekte, uključujući kliniku Kimlea, Omladinski centar Faida, Studijski centar Fanusi i Poslovni centar Kimlea. Pored toga, organizuju i društvene inicijative kao što je Program za zdravlje dece i promovišu žene preduzetnice među ženama sa niskim prihodima kroz Program podrške poslovnim ženama.

Njihov fokus je sada na jačanju postojećih institucija kako bi se osiguralo da učenice dobiju najbolje moguće obrazovanje. S obzirom na to da su institucije i programi Kianda u velikoj meri subvencionisani kako bi se osiguralo da čak i najugroženiji imaju šansu za kvalitetnu obuku, ove godine je pokrenut program Ambasadori Fondacije Kianda, kako bi im se pružila podrška. Kroz njega, dobronamernici nude mesečnu finansijsku podršku za stipendije i kako bi se omogućilo većem broju devojčica da imaju koristi od formalnih i stručnih kurseva, plus dosezanje većeg broja žena do obuke za preduzetništvo.

Nezamislivo koliko god danas bilo, kada su žene probile toliko staklenih plafona ovde u Keniji kao i drugde, dobro je podsetiti se koliko su dramatično drugačije bile mogućnosti za njih pre samo 60 godina. A učeći o herojskoj ulozi koju su odigrale Olga Marlin i njene koleginice iz Fondacije Kianda, videla sam koliko su njihovi pionirski napori bili ključni.

Ovaj članak je napisao Majk Eldon, a prvi put je objavljen u časopisu „The Business Daily“ ovde.