Ne želim da prođe ni dan više da ne podijelim milost koju sam dobio zagovorom Isidora Zorzana.

Oženjen sam i imam četvero djece: troje od njih pohađaju fakultet, a jedno je još u školi. Već dugo vremena naša je financijska situacija bila i više nego oskudna: imali smo problema čak i s ostvarivanjem osnovnih potreba svoje obitelji. Tako sam se počeo moliti Bogu preko Isidorova zagovora kako bi nam On pružio ruku.

Potom, prije mjesec dana, pružila mi se prilika za posao u Cadizu iako to nisam tražio. To zaposlenje uključuje raspored dužnosti koji je potpuno u skladu s ostatkom mojih osobnih obaveza te je usto jako dobro plaćen.

Otkada sam ponovno počeo raditi, znao sam da je moj novi posao posebna Isidorova milost. Pisanje ovoga pisma smatram dužnošću. Odgađao sam to zbog nedostatka vremena...

Prije dva dana išao sam napuniti gorivo u automobil. Kada sam došao na blagajnu, vidio sam da je ondje bila uokvirena Isidorova sličica – upravo ondje na benzinskoj postaji. Rekao sam osobi koja me je posluživala da je to moj prijatelj. Odjednom sam shvatio da je to bio znak te da moram ispuniti svoje obećanje i zapisati milost koju sam dobio. Kad sam došao kući, slučajno su mi neki papiri ispali na pod i među njima je bio bilten o Isidoru. Sve što sam mogao napraviti bilo je da pogledam u nebo i kažem: Poruka shvaćena! Hvala, Isidore, za tvoju bliskost i za tu veliku uslugu koju si učinio cijeloj mojoj obitelji.